РОКАВЕЦ ЗЛАТИБОР ДОМИНОЛАСТА СРБ 120 4 ПРВАК ЗЕМУНА

Голубове сам заволе у раном детињству, а то је љубав која вечно траје. Да не буде све као у бајци постарао се сам живот који ми никад није дозволио да имам своје двориште. Од 1986. године сам шест пута селио своје голубове. Један пут су ми крађени скоро сви голубови, преко 80%, тачније 21 голуб из приплода. Две године узастопно сам имао аденовирус у кавезу, тако да ми је остајао по један пар голубова и неколико терача, тачније и ту су били губици преко 80%. Имао сам и два одласка за Немачку по пет година ради посла, тако да сам и ту имао прекиде у голубарству. Када сам се враћао нисам могао да будем без голубова и поново сам почињао на више места.

Поред свих ових проблема у голубарству сам ипак оставио трага. Свој први резултат сам постигао 1992. године и са 7 сати 43 минута заузео прво место у јуниорском првенству за ЈУ6 из Земуна. Следеће године одлазим за Немачку, а по повратку 2000. године у удружењу ЈУ69 постижем два резултата и постајем шампион тог удружења. Наставио сам са такмичењем, било је ту више пута да ми 3 до 5 голубова прелете дан када нисам резултирао, али сам ипак до данас постигао укупно 21 резултата, Од тога:

• преко 11 сати - 3 резултат
• преко 10 сати - 2 резултата
• преко 9 сати - 3 резултат
• преко 8 сати - 4 резултата
• преко 7 сати - 1 резултат
• преко 6 сати - 6 резултата
• преко 5 сати - 2 резултата

Моји најдражи резултати су:

• 1992. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ6 - ЈУНИОРИ са временом 7 сати 43 минута
• 2000. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ69 - ЈУНИОРИ са временом 6 сати 11 минута
• 2001. године ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ ЈУ69 са временом 8 сати 38 минута
• 2002. године 20 МЕСТО ЗА ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ са временом 10 сати 13 минута, од 929 такмичара
• 2005. године ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ ЈУ69 са временом 8 сати 43 минута
• 2011. године ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ СРБ120 са временом 8 сати 22 минута
• 2011. године ДРУГО МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ СРБ120 - ЈУНИОРИ са временом 6 сати 44 минута
• 2012. године ЧЕТВРТО МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ СРБ120 са временом 9 сати 40 минута
• 2012. године ТРЕЋЕ МЕСТО ЗЕМУН са временом 10 сати 02 минута
• 2014. године ДРУГО МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ СРБ120 са временом 11 сати 08 минута
• 2014. године ПРВАК УДРУЖЕЊЕ СРБ120 - ЈУНИОРИ са временом 9 сати 11 минута
• 2015. године ДРУГО МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ СРБ120 - ЈУНИОРИ са временом 9 сати 13 минута
• 2016. године ТРЕЋЕ МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ СРБ25 - ЈУНИОРИ са временом 6 сати 52 минута
• 2016. године ЧЕТВРТО МЕСТО ЗА УДРУЖЕЊЕ СРБ25 - СЕНИОРИ са временом 8 сати 04 минута
• 2017. године ПРВАК ЗЕМУНА са временом 11 сати 37 минута

Био сам Шампион удружења ЈУ69 за 2000. годину као и Шампион удружења СРБ120 за 2014. годину, а моји голубови освојили су укупно 21 диплому за шампионе летаче и 9 диплома за ванредне летаче. Поносан сам на златну алку коју је моје Текирче освојило 1992. године, на јуниорком првенству за ЈУ6 из Земуна, са летом од 10 сати 25 минута, посебно на златну алку и рекорд СРБ25 удружења када је мој Плави дуз летео 15 сати 30 минута.

МАЛИ КАВЕЗ - МАЛО ГОЛУБОВА - ПУНО ДОБРИХ ГОЛУБОВА

Током своје голубарске каријере био сам члан удружења ЈУ5, ЈУ6, ЈУ171, ЈУ69, СРБ120 и СРБ25, а сада сам члан удружења СРБ 5 из Земуна. Био сам председник такмичарске комисије у удружењу ЈУ69, где сам многе научио да исправно тумаче такмичарски правилник.

ИН МЕМОРИАМ

СТОЈИЧЕВИЋ СРБОЉУБ СРБА ТАКСИСТА СРБ 120 33 ПРВАК ЗЕМУНА

пише Бурсаћ Славко

КАВЕЗ У КОМЕ ЈЕ НАСТАЛА РАСА ГОЛУБОВА СРБЕ ТАКСИСТЕ И МОЈИ КАВЕЗИ ГДЕ САДА УЖИВАЈУ СРБИНИ ГОЛУБОВИ

Покојног Србу таксисту упознао сам далеке 1967. године. Имали смо једну заједничку страст, а то је била љубав према голубовима, према српским високолетачима. Одмах смо се зближили, импоновао ми је као човек и као голубар. Дошао је из Шведске и почео је да купује и набавља најбоље голубове по целој Србији. Одувек је био естета, тако да је сакупио врхунске летаче који су и по екстеријеру били без премца. Купио је голубове од најпознатијих голубарских легенди Пелета, Чаруге, Буквића, Моцике и многих других. Неке је он парио, али је већина отишла на Корчулу код ортака Жељка, одакле је доносио младе.

Били смо нераздвојни и он ме 1972. године учланио у његово удружење ЈУ5 из Земуна. Сећам се он је био ЈУ5 88, а ја сам се силом прилика преселио у стан и направио већу паузу у голубарству од 20-так година. Срба је за то време жарио и палио Земуном, постизао врхунске резлтате, рекорд Земуна. Многи су му завидели на голубовима и почили да долазе и купују. Он се тада више бацио на трговину, није могао да изведе колико је могао да прода, ни Корчула није постизала, тако да је потпуно запоставио такмичење. Да је био у погледу такмичења амбициознији могао је много више резултата да упише, како су његови голубови и заслуживали.

Љубав према голубовима је тињала у мени, па сам 1995. године одлучио да продам стан и купим кућу. Поново се враћам на Старо Сајмиште и настављам дружење са Србом. Почео сам поново да чувам голубове и 1997. године добијам од њега више пари голубова. Срба је у то време већ оболео и није могао да голубари, тј. није се више такмичио. До 2002. године голубове је хранила његова ћерка Данијела, а он је повремено долазио да их обиђе. Када је родила децу Данијели су голубови постали оптерећење, и ја у договору са Србом 2003. године све његове голубове, око 70 комада, преносим код мене. Нисам их много терао, тако да сам их брзо размножио и дошао до око 200 голубова. Алкирао сам Србине алке и 2005. године Срба је код мене потерао своју последњу утакмицу. Иако ја нисам имао никаква искуства у припреми голубова и такмичењу, постигли смо леп резултат од 8 сати и 50 минута. Срба је био делимично задовољан, јер је веровао да могу да упишу и двоцифрено време, док сам ја био презадовољан, јер нисам чуо да је неко дебитовао са већим резултатом. Пошто је тада био већ озбиљно болестан, рекао ми је да жели мени да остави голубове и да преузмем и све дипломе и пехаре које је он освојио, а од којих је један део нажалост загубљен. Те године у новембру Срба је умро, а српско голубарство је доживело још један велики губитак.

На основу његових диплома и пехара покушаћу да реконструишем његов голубарски успех. Био је члан удружења ЈУ5, ЈУ6, ЈУ46 и ЈУ120. Све су то била веома јака удружења, која су много губила када је он одлазио. Запажени члан удружења ЈУ120 из Земуна био је до краја живота. У том удружењу био је најзадовољнији и не би га никад променио. Током своје такмичарске каријере Срба је постигао 24 резултата, од тога:

• преко 11 сати - 1 резултат
• преко 10 сати - 2 резултата
• преко 9 сати - нема резултата
• преко 8 сати - 3 резултата
• преко 7 сати - 8 резултата
• преко 6 сати - 7 резултата
• преко 5 сати - 2 резултата
• преко 4 сата - 1 резултат

СРБИНИ РЕЗУЛТАТИ

Први резултат уписао је 1970. године и са 4 сата и 18 минута заузео друго место у удружењу ЈУ5, а после седам година кренули су његови успеси:

• 1977. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ5 са временом од 7 сати 52 минута
• 1978. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ5 са временом 11 сати 34 минута - његов највећи резултат, тада рекорд Земуна
• 1978. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ5 - ЈУНИОРИ са временом 7 сати 58 минута
• 1978. године ПРВАК ЗЕМУНА са временом 10 сати 57 минута
• 1979. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ5 - ЈУНИОРИ са временом 5 сати 45 минута
• 1981. године ТРЕЋЕ МЕСТО - ЗЕМУН са временом 6 сати 56 минута
• 1987. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ46 - ЈУНИОРИ са временом 7 сати 21 минут
• 1988. године ПРВАК ЗЕМУНА са временом 6 сати 26 минута
• 1989. године ДРУГО МЕСТО - ЗЕМУН са временом 7 сати 26 минута
• 1990. године ЧЕТВРТО МЕСТО - БЕОГРАД са временом 6 сати 58 минута
• 1991. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ120 ЈУНИОРИ са временом 7 сати 15 минута
• 1997. године ЧЕТРНАЕСТО МЕСТО - БЕОГРАД са временом 8 сати 36 минута
• 2005. године ЧЕТВРТО МЕСТО - ЈУ120 са временом 8 сати 50 минута

Срба је освојио ШАМПИОНСКУ КАТЕГОРИЈУ 1978. године и ПРВУ КАТЕГОРИЈУ 1981. године.

Био је и двоструки ШАМПИОН УДРУЖЕЊА ЈУ5 1978. и 1979. године.

Посебно бих истакао да је Срба добио посебно признање ТРЕЋЕ МЕСТО за 20 година постојања ОС ЗЕMУН.

Током свих ових такмичења Србини голубови освојили су 32 дипломе за шампионе летаче и 28 диплома за ванредне летаче, а освојили су и више златних алки, немам тачне податке, знам за:

• 1978. године ПЛАВИ У ШПИЦЕВЕ лет 12 сати 56 минута ЗА ПРВЕНСТВО ЗЕМУНА

СРБИНИ ПРИПЛОДНИ ГОЛУБОВИ

Ја као наследник голубова Србе таксисте, желим да кажем да у кавезу имам искључиво голубове које ми је он оставио и које сам ја размножио по његовим саветима. Љубоморно чувам расу коју је он створио, а од које потичу његове чувене линије ГАРДИСТА и ОРИГИНАЛА. Многи који су купили, добили или на други начин дошли до ове расе голубова имали су успеха у такмичењу. Један од примера је Рашевић Сима из Шапца који је са овим голубовима освојио 3 место за Првенство Балкана са јуниорима, са временом 11 сати 5 минута 2009. године. Пуно је оних који желе или не желе да признају ово порекло. Погледајте чланак из часописа Балканског савеза Српски летач.

На крају желим да кажем да је у Србином крају Старом Сајмишту, на Новом Београду, у његово име 2010. године основано удружење СРБ371 "Срба таксиста". Докле год лете голубови изнад Старог Сајмишта име Србе таксисте неће пасти у заборав.

ИН МЕМОРИАМ

ДИЈАМАТОВИЋ СВЕТОЗАР БИНЕ СРБ 120 46 ПРВАК СРБИЈЕ

Голубове сам заволео са непуних шест година, тачније са њима се дружим од 1949. године. Активно бављење голубарством сам започео 1967. године када сам се учланио у удружење ЈУ25 из Земуна. Убрзо сам прешао у удружење ЈУ6, а од 2004. године сам члан удружења СРБ120 из Земуна. Све ове године сам провео уз своје голубове, али и данас осећам љубав према њима. Са задовољством могу да кажем да сам створио одличне линије голубова који су се много пута доказали, како код мене, тако и код бројних одгајивача који су купили или добили голубове од мене. Поред стварања препознатљиве расе, ја сам дао свој допринос и у такмичењима голубова српских високолетача. Како сам био заузет због посла током своје голубарске каријере, маштао сам у то време како ћу када одем у пензију имати могућности да се озбиљније посветим такмичењу. Дошло је време пензије али је нестала та жеља за доказивањем, можда и због тога што су моји голубови код других показали и више него што сам ја успео да прикажем. Од 2002. године се више нисам такмичио, али моје голубове и даље одгајам у истом правцу , а то је једини исправни пут сталног усавршавања и стварања савременог српског високолетача, једног од сигурно најбољих високолетача на свету.

МОЈИ РЕЗУЛТАТИ

Први резултат сам уписао 1968. године и са 5 сати 37 минута заузео треће место у удружењу.

1971. године сам освојио друго место у удружењу ЈУ6 са 7 сати 6 минута.

1972. године сам постигао велики резултат за то време 10 сати 12 минута и заузео прво место у удружењу ЈУ6, са златном алком на 13 сати 48 мин.

То је био мој први велики успех који ми је дао подстрека да наставим са радом тако да сам укупно постигао 38 резултата и освојио запажена места у такмичењима која су уследила:

• преко 10 сати - 3 резултата
• преко 9 сати - 1 резултат
• преко 8 сати - 12 резултата
• преко 7 сати - 11 резултата
• преко 6 сати - 8 резултата
• преко 5 сати - 3 резултата

Освојио сам и ШАМПИОНСКУ КАТЕГОРИЈУ 1999 године, а од значајнијих резултата напоменуо бих:

• 1973. године ПРВАК КУПА АЛЕКСАНДРА БАЧВАНИНА БАЏЕ са временом од 8 сати 53 минута
• 1974. године ПРВАК СРБИЈЕ са временом од 8 сати 23 минута
• Исте године ПРВАК ЗЕМУНА са истим временом 8 сати 23 минута
• 1985. године ПРВАК КУПА ШАМПИОНА СРБИЈЕ са временом 7 сати 57 минута
• 1994. године ПРВАК КУПА ПРВАКА СРБИЈЕ са временом 7 сати 39 минута
• 1998. године ТРЕЋЕ МЕСТО - КУП ПРВАКА СРБИЈЕ са временом 6 сати 57 минута
• 1999. године ДРУГО МЕСТО - ЗЕМУН са временом 10 сати 20 минута
• 2002. године ТРЕЋЕ МЕСТО - КУП ПРВАКА СРБИЈЕ са временом 8 сати 27 минута

Посебно бих истакао да сам СВЕУКУПНИ ПОБЕДНИК ТАКМИЧЕЊА ПРВАКА СРБИЈЕ од 1966-1986 (двадесет година постојања савеза) са временом лета од 7 сати 57 минута.

Уз овакве резултате увек сам имао и запажене летаче, тако да сам освојио и 12 златних алки:

• 1972. године ПЛАВИ лет 13 сати 48 минута за ЈУ6
• 1973. године ПЛАВИ лет 12 сати 30 минута за ЈУ6
• 1974. године ПЛАВИ лет 13 сати 12 минута за ЈУ6
• 1974. године ПЛАВИ лет 12 сати 18 минута за ПРВЕНСТВО СРБИЈЕ
• 1977. године АРАП лет 13 сати 44 минута ЈУ6
• 1981. године ТЕКИР лет 13 сати 40 минута ЈУ6
• 1982. године ПЛАВА лет 11 сати 38 минута ЈУ6
• 1986. године ПЛАВИ лет 8 сати 25 минута ЈУ6
• 1994. године ПЛАВИ лет 9 сати 15 минута за КУП ПРВАКА СРБИЈЕ
• 1998. године ПЛАВИ лет 11 сати 40 минута за КУП ПРВАКА СРБИЈЕ
• 1999. године ТЕКИРКА лет 11 сати 55 минута ЈУ6
• 2002. године ТЕКИР лет 11 сати 36 минута за КУП ПРВАКА СРБИЈЕ

Током свих ових година моји голубови су освојили 54 дипломе за шампиона летача и 38 диплома за ванредног летача.

Крајем 2014. године Бине је отишао у легенду,

за све што је учинио за српско голубарство нека му је вечна слава и хвала.

КОСОВИЋ ЊЕГОВАН БАЈА СРБ 120 11 ПРВАК ЗЕМУНА

Голубове сам накада чувао дао дете, али моје озбиљно бављење голубарством почиње не тако давне 2005. године када се учлањујем у удружење ЈУ6 из Земуна. Прве младе ми је алкирао познати земунски голубар Војкић Ђорђе, 30-так комада. Већ следеће године од тих голубова сам формирао свој приплод.

Голубове чувам заједно са Чопор Славком Чопиком. Он је главни за тренирање, терачи су смештени код њега на Алтини, а ја сам задужен за приплод, који је у мојој кући у Новој Пазови. У приплоду сада имам 50-так пари голубова углавном земунског порекла од Војкић Ђорђа, Бинета, Ниџе Тепавца, Мехмедовић Салиха и Милошевић Милорада Мишка из Нове Пазове. У мојим голубовима има и порекла од некадашњих Ћопикиних голубова. Он голубари од детињства, али је и он имао већу паузу у голубарству од 20-так година.

2007. године прелазим у још јаче удружење СРБ120. Почели смо више голубова да лежемо и појачали смо тренинге, тако да смо 21.05.2009. године потерали моју прву утакмицу. Направили смо резултат од 6 сати и 52 минута. Нисмо били задовољни, па смо после неколико дана поновили утакмицу и са истим јатом мужјака постигли веће време, 8 сати и 27 минута, што је било довољно за друго место у првенству СРБ120. Исте године смо пустили за Куп женке и уписали резултат од 7 сати и 47 минута, чиме сам освојио прво место за Куп у удружењу СРБ120.

2010. година нам је донела још више радости. Прва утакмица је била и најбоља, где смо постигли досад највећи резултат и са 10 сати и 27 минута постајем ПРВАК ЗЕМУНА. После тога пуштамо јато женки, за првенство удружења, и са 7 сати и 46 минута освајам треће место у СРБ120 за 2010. годину.

Ето то су моји досадашњи голубарски успеси. Може се рећи да сам на почетку и да ћу сада покушати да дам свој допринос и на савезним такмичењима, Земун, Београд, Србија. Доста радим са голубовима, стварам расу која ће бити по мојим критеријумима и ако бог да да ту резултирамо, онако како ми то прижељкујемо, нико неће бити срећнији од Чопике и мене. Честитам свим голубарима који су своју љубав посветили голубовима српским високолетачима.

ИЛИЋ ДРАГАН БАЋА СРБ 25 27 ПРВАК СРБИЈЕ

Голубарство је моја љубав и мој хоби. Страст према нашој племенитој птици траје од 1964. године када сам на ветровитој Карабурми у кући свога деде са непуних осам година почео да голубарим. После десетак година, када сам стасао у момчића, почетком 1974. године учланио сам се у тада познато удружење одгајивача голубова српских високолетача ЈУ24 на Карабурми где сам добио број 91. Већ следеће године званично сам потерао голубове и направио свој први резултат од 6 сати и 04 минута за Куп удружења ЈУ24. То ми је први - најдражи резултат и до данас чувам пехар који сам тада освојио.

Што се тиче мог голубарства сматрам да сам школа старих београдских голубара, од којих желим да извојим свега тројицу, Пајгер Јарослава, Марковић Светислава - Цињу и Младеновић Ратомира - Лалета Робију. 80-тих година сам од поменутих елитних голубара купио прве боље голубове, с тим да ми је Лале Робија једини поклонио голубове. Одувек сам био поборних држања жутих голубова који воде порекло од чувеног Мите Бабице. Ти голубови су одавно освојили моје срце па сам са њима радио дуги низ година, а они су ми уложени труд враћали својим врхунским летовима и резултатима.

МОЈИ ЉУБИМЦИ - БЕЛИ БОЗОВИ

До врхунских резултата долазим савременим начином припрема, желим да напоменем да сам један од првих голубара који је на овим нашим просторима користио програм познате фирме Рохнфриеда и велики сам поборник препарата ГЕРВИТ-а и ФЛУГФИТ-а. Сви други витамини за мене су продавање магле, а ја се од 1992. године редовно дописујем са њиховом фабриком, шаљу ми редовно нове каталоге и обавештавају ме о њиховим новим производима.

Иако немам адекватне услове са врхунско такмичење, трудио сам се до фанатизма да направим своју препознатљиву расу голубова, па сам 2001. године на наговор Тешић Зорана - Теше узео од њега голубове пореклом од Стевић Слободана - Роћка са Карабурме и те голубове убацио у своје. Роћкови голубови су ми дали центар лета и чист силазак, а дужину лета сам имао од раније. У ову комбинацију до данас нисам и немам намеру ништа да убацујем. Мој принцип је да ако од неког другара и добијем неког голуба да га терам, да би тај ушао у приплод мора прво да победи мог боза, што до сада није био случај. Своје голубове парим у крвном сродству, а највише парим рођеног брата и сестру.

Кључ успеха у овом нашем хобију је у подршци који пружа цела породица. Моја породица је најзаслужнија за моје успехе, а моја мајмлађа ћерка Ирина већ сада је активан голубар. Иако она то жели ја јој не дозвољавам да чисти голубарник, док јој дозвољавам да храни и тера голубове. Почела је и да се такмичи, а 2011. године је у истом дану ћерка победила тату: Ирина - 8 сати 27 минута за Куп удужења СРБ25, а ја сам имао 7 сати 58 минута за јуниорско првенство удружења СРБ25. 2013. година је њена најуспешнија сезона јер је за Куп СРБ25 постигла свој највећи резултат 11 сати 01 минут.

Волим да се такмичим и до сада сам постигао доста резултата, било је значајних успеха и у такмичењима савезног ранга. Укупно сам постигао преко 50 резултата, имам и Прву и Другу категорију, а последње четири године од када сам члан удржења СРБ25 "Александар Бачванин" ОС Земун сваке године правим двоцифрене резултате и освајам ШАМПИОНСКЕ КАТЕГОРИЈЕ.

Од значајнијих резулта напоменуо бих:

• 1989. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ270 са временом 9 сати 27 минута
• 1989. године ПРВАК КУПА УДРУЖЕЊА ЈУ270 са временом 8 сати 01 минут
• 1991. године ПРВАК ПАЛИЛУЛЕ - ЈУНИОРИ са временом 8 сати 14 минута
• 1991. године ПРВАК МЕМОРИЈАЛА ЈУ270 са временом 8 сати 18 минута
• 1992. године ДРУГО МЕСТО - БЕОГРАД са временом 7 сати 52 минута
• 1996. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ270 - ЈУНИОРИ са временом 6 сати 51 минут
• 1997. године ПРВАК КУПА ПАЛИЛУЛЕ са временом 9 сати 50 минута
• 1999. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ270 - ЈУНИОРИ са временом 4 сата 01 минут
• 2001. године ПРВАК ПАЛИЛУЛЕ са временом 8 сати 24 минута
• 2001. године ПРВАК УДРУЖЕЊА ЈУ270 - ЈУНИОРИ са временом 7 сати 48 минута
• 2005. године ПРВАК МЕМОРИЈАЛА МАКСИМОВИЋ ПРЕДРАГА - МАКСЕ ГЛАВОЊЕ са временом 6 сати 47 минута
• 2006. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СС270 са временом 6 сати 30 минута
• 2008. године ПРВАК СРБИЈЕ - ЈУНИОРИ са временом 11 сати 16 минута
• 2008. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 са временом 8 сати 27 минута
• 2008. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 - ЈУНИОРИ са временом 9 сати 29 минута
• 2009. године ЧЕТВРТО МЕСТО - БАЛКАН ЈУНИОРИ са временом 8 сати 48 минута
• 2009. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 са временом 10 сати 26 минута
• 2009. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 - ЈУНИОРИ са временом 10 сати 03 минута
• 2009. године ПРВАК КУПА УДРУЖЕЊА СРБ25 са временом 10 сати 33 минута
• 2010. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 са временом 9 сати 10 минута
• 2010. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 - ЈУНИОРИ са временом 9 сати 12 минута
• 2011. године ПРВАК ЗЕМУНА - ЈУНИОРИ са временом 10 сати 26 минута
• 2011. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 са временом 10 сати 25 минута
• 2011. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 - ЈУНИОРИ са временом 7 сати 58 минута
• 2011. године ПРВАК КУПА УДРУЖЕЊА СРБ25 са временом 8 сати 27 минут
• 2012. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 са временом 10 сати 34 минута
• 2012. године ПРВАК УДРУЖЕЊА СРБ25 - ЈУНИОРИ са временом 9 сати 40 минута
• 2013. година 9 МЕСТО БЕОГРАД - ЈУНИОРИ са временом 9 сати 27 минута

Током свих ових такмичења моји голубови освојили су преко 110 диплома за шампионе летаче и преко 50 диплома за ванредне летаче, а освојили су и петнаест златних алки. Посебно су ми драге златне алке које су моји летачи освојили на првенству Београда 1992. године, плави шпицасти са летом од 10,50 и првенству Балкана за јуниоре 2009. године, бошче бело са летом од 13,11.

До сада сам био члан удружења ЈУ24 од 1974-1981. године, ЈУ270 од 1981-2006. године и СРБ25 од 2006-данас. Био сам вишеструки шампион удружења, а 2011. године проглашен сам за укупног победника удружења СРБ25 за претходних 5 година.

ВУЈИЋ ПЕТАР СРБ 120 12

Голубове држим, могло би се рећи, откад знам за себе. Ту љубав сам наследио од оца и брата који су и данас голубари. Сећам се својих првих голубова, били су слабог квалитета углавном ухваћени које су му голубари давали да их се реше. Мени је било важно да су шарени и лепи, а о њиховом лету нисам размишљао. Временом сам схватио да ми је ако желим да држим лепе голубове боље да набавим украсне голубове. Ипак сам се одлучио за летаче, па сам почео да обраћам пажњу на њихов лет, при чему ми боја више није била важна. Ништа то није било озбиљно, а 1996. године морао сам да их растурим због школских обавеза. Направио сам паузу од годину дана, а када је мој отац увидео да без голубова не могу поново ми је дозволио да голубарим. У то време смо се преселили из Бечмена у Бољевце, а прва ствар коју сам ја направио био је нов голубарник.

Прве квалитетне голубове добијам од Миленка Орлића и нашег кума Вулета, обојице из Бачког Брестовца. Ово место познато по добрим голубовима и добрим голубарима насељено је углавном Личанима, у које спадају и Вујићи. Поред ових кроз мој голубарник прошле су многе птице углавном познатих голубара, али су Миленкове биле те које су ме одушевиле и на моју срећу наставиле да ме све више одушевљавају, како својом лепотом тако и својим стилом и дужином лета. Свестан сам тога да су то екстра птице, а да сам ја некако увек успевао да направим неку грешку и да их онемогућим да дају свој максимум.

1998. године мој другар из Бољеваца, који је гледао лет мојих голубова, наговорио ме да се учланим у Удружење одгајивача голубова српских високолетача ЈУ228 из Бољеваца, где сам добио број 12. Већ следеће године са само 16 година постајем првак друштва за сениоре са резултатом од 5 сати 31 минут. 2000. године заузимам треће место са резултатом од 5 сати 26 минута, при чему морам да напоменем да тада голубовима осим кукуруза нисам давао ништа, углавном због незнања а нисам ни имао могућности за улагања. Следеће године прелазим у ЈУ9 из Сурчина, а 2002. године правим тада мој највећи резултат од 8 сати 05 минута, када сам у исхрану убацио канаринско семе а од витамина Витолигам. И тада сам направио грешку када нисам чекао 6 голуба који је слетео на 11 сати 10 минута, а пошто нисам знао да га опоравим сутрадан ми је угинуо. Тада сам постао првак удружења ЈУ9 из Сурчина што је до данас мој највећи успех.

У годинама које су уследиле нисам имао успеха јер сам 2003. године отишао на курс и запослио се у полицији. Посао ми није дозвољавао да испратим лет голубова, па сам утакмице пуштао напамет. Од 2005. до 2012. године био сам члан СС155 из Јакова, а 2008. године када сам се оженио вратио сам се у Бечмен преселивши са собом и своје љубимце. 2011. године правим два резултата, 5 сати 26 минута и заузимам треће место са сениорима у СС155 и 5 сати 46 минута за меморијал удружења.

2012. године правим озбиљан корак у свом голубарству, прелазим у јако удружење СРБ120 из Земуна, добијам свој број 12 и одмах обарам свој досадашњи рекорд са резултатом од 8 сати 09 минута са летачем на 11 сати. Јако друштво захтева и јаке голубове, а мени се посрећило да добијем голубарску лото 7-цу тако да имам чему да се надам у годинама које долазе. Упознајем најбољег такмичара СРБ савеза 2011. и 2012. године Јовић Горана са Уба од кога добијам више пари голубова. Овог великог човека и такмичара мој буразер и ја упознали смо 2011. године тако што смо му вратили његовог најдражег голуба који код њега лети од 2005. године. Тај голуб је и 2012. године направио 6 резултата, што само говoри о квалитету и виталности голубова Горана Јовића.

Надам се да ћу са њима стати раме из раме са познатим голубарима како удружења СРБ120 тако и целог ОС Земун. Овим појачањем сам преломио и осим голубова Горана Јовића и Миленка Орлића ништа више нећу да држим у кавезу.

МИРКОВИЋ ДРАГАН НОВИ ДУДА СРБ 64 60

Рођен сам у Зворнику - Република Српска 1960. године, а већ са годину дана долазим у Земун, у Батајницу. Са голубовима се сусрећем као дете, јер је мој отац голубарио углавном са украсним голубовима. Са неких 13-14 година и ја почињем да голубарим, определио сам за српске високолетаче. Прве кораке у голубарству учим од Срете Добрића из Батајнице, познатог голубара под надимком Срета Мечка. Он ме 1978. године учланио у друштво и од њега сам у то време учио основе голубарства. Када сам завршио школу стигле су обавезе према послу тако да није било времена за голубарство, па сам направио прекид од неких 20-так година.

Завршио сам вишу Угоститељску школу и већ преко 30 година радим у угоститељству. Скоро све време провео сам у граду где сам водио два чувена ресторана "Орач" и "Каленић", а последњих 7 година водим сопствени ресторан "Ороз" у Батајници. Стицајем околности 2011. године поново сам ушао у свет голубарства. У мом новом ресторану "Ороз" скупљали су се голубари и једном приликом дошло је буквално до једне опкладе, када су ми те 2011. године сви присутни голубари алкирали младе. По тој опклади онај чији се млади најслабије покажу платио би прасе, које би сви заједно уз лепо дружење појели. Младе су ми тада алкирали покојни Томислав Тепавац - Цоле, Љубиша Грујић - Ајкула, Иван Радуловић, Срета и Сава Добрић и Петар Јовановић - Сибе. Није важно ко је платио прасе, дружење је било врхунско, а важно је да сам ја направио нови кавез уз велику помоћ Саве Добрића који од мене има много веће голубарско искуство, а уз то има и одличне идеје.

МОЈИ РЕЗУЛТАТИ

Сви голубови које сам добио су се махом добро показали тако да сам са њима одмах направио два резултата 6,56 са јуниорима и 7,31 са јуниорима за сениоре. Са овим резултатима сам презадовољан, то су ми била прва такмичења у животу и нисам се обрукао.

Одлично су се показали Цолетови чувени гаћани, као и комбинација Летач од Љубе Ајкуле и Курвица од Ивана Радуловића. Око тренинга и припреме помогао ми је Сава Добрић јер ја нисам баш био упућен, био са ван приче дуго времена. Велику помоћ око утакмице пружио ми је и покојни Миладин Ђорђић, заједно смо пратили голубове, био је више времена код мене него у свом дворишту. Поред тога дао ми је и један пар од његових врх летача. После његове смрти покрадени су му голубови, а младе који су остали сам ја узео, преалкирао, отхранио и већ ми лете врхунски.

Још увек недовољно познајем своје голубове, тако да не знам колике су њихове праве могућности. У приплоду имам 25 пари голубова и ове године планирам да алкирам 200 младих. Стигла су и нова појачања, од Николе Немчевића добио сам 8 пари голубова пореклом од Ћате са Дедиња. Желим да поменем и Александра Шарца - Шарета из Батајнице и Драгана Крстевског - Пекара из Бановаца који су ми такође много помогли. Очекујем појачања и од Толета из Бановаца који ми ових дана алкира два пара његових чувених голубова за приплод.

Посебно желим да истакнем земунце, Петра Јовановића - Сибета који ми је дао своје врхунске летаче, Слађана Вучковића који ми је дао два пара од његових чувених 42-ка и Слобу Бошковића који ми је дао пар голубова, шарца и текирку шпицасту. Дружим се са доста голубара, највише са Микицом из Земуна који је расподао голубове после очеве смрти, Иваном, Гњатом и Бобаном Михајловићем из Нове Пазове.

На крају морам да истакнем да ми је главна потпора, учитељ, ментор, Сава Добрић и да захваљујући њему у голубарству напредујем крупним корацима, они који ме знају прозвали су ме нови Дуда.