ТОДОРЧЕВИЋ СЛОБОДАН БОБА СРБ 25 28

Са 12 година постао сам голубар. Голубове које сам добио од Драге - Мандова из Петровчића чувао сам по таванима. 70-тих година учланио сам се у удружење ЈУ53 из Добановаца. У Дечу се ускоро појавио већи број голубара, тако да смо основали и своје удружење ЈУ178. Крајем 70-тих селим се у Земун, на Војни пут, где ми газда дозвољава да преселим голубове. Ту сам голубарио 5-6 година, да би се поново вратио у Деч, где и данас чувам голубове.

Када се ЈУ178 распало прелазим у удружење ЈУ120, сада СРБ25 из Земуна, где сам и данас члан. Радо се сећам човека који ме примио у ЈУ120 Стефановић Светозара - Цете.

Преласком у јако удружење, пожелео сам да се и ја наоружам, па сам купио голубове од у то време реномираних одгајивача српских високолетача Јоце Наумовића, Косте Васиљевића и Светозара Дијаматовића - Бинета. Тада ме покрао познати лопов Бранко Жугић, највеће зло у српском голубарству. Све ми је голубове покрао и убио кера.

Кренуо сам испочетка и набавио нове голубове, углавном Рокинове и неке Земунске. Сваке године имао сам по неколико утакмица, али никада нисам имао среће. Најчешће нису силазили, или су силазили неисправно, тако да нисам постизао резултате. Морам рећи да сам ишао на велике резултате, за које је потребно имати и среће. Ја сам имао голубове, али срећа није била на мојој страни. Поред тога, поменути лопов Бранко Жугић ме у више наврата крао, малтене када је год пролазио кроз Деч чистио ме за понеки пар. Покрао ми је чак и парове који су били сакривени испод гајбица. Велика је срамота дозволити таквом лопову да уопште буде члан било ког савеза, а камоли да се такмичи са покраденим голубовима.

Када је реч о тим старим голубовима желео бих овде да поменем једног голуба шпицастог мавијана, сина од Роде, којег ми је поклонио Радован Тодоровић - Тодор и који је код мене у приплоду оставио запажено потомство.

Сада сам у пензији, старији сам и могу да се посветим голубовима. У приплоду имам 20-так пари голубова од којих лежем 100 младих. Мој друг из удружења Плави дао ми је квалитетне голубове, као и начин припрема. Сада видим да никада нисам правилно хранио и припремао голубове. Систем Плавог ми заиста одговара у сваком погледу и овим путем му се захваљујем. Што ја најбитније резултат није изостао, тако да сам 2011. године уписао своје прво време од 6 часова. Могао сам да постигнем и много већи резултат да нисам доживео пех, када ми се отворио кавез приликом једног невремена. Олуја ми је однела 50-так јуниора које сам брижљиво сакупљао и који су сви прелетели 7-8 часова.

Са снагама које су ми преостале следеће године постижем оно што сам прижељкивао, свој први резултат на првенству Општине Земун и са 7 сати 06 минута заузимам 8 место. Драго ми је што сам заједно са својим колегама из СРБ120, Дејаном Макшом и Златиборем Рокавецом, освојио екипно ово првенство, са просеком од 9 сати 46 минута. Да сам напредовао у голубарству потврђују још два резултата која сам потом уписао и освојио друго место у Купу СРБ120 са 5,11 и треће место у јуниорском првенству СРБ120 са 5,57.

2016. године на првенству удружења СРБ25 постижем резултат од 9 сати и 30 минута, а следеће 2017. године коначно правим двоцифрени резтултат. Свој голубарски сан остварио сам 28.05.2017. године када на првенству Земуна освајам треће место са временом 10 сати 13 минута, а посебно драга ми је освојена златна алка за летача савеза са 14 сати 44 минута.

Следеће године имам жељу да остварим резултат на првенству Србије на коме ћу први пут учествовати.

Поздрављам све праве одгајиваче српских високолетача Земуна, Београда и Србије.