ГОЛУБОВИЋ СЛОБОДАН ГОША СРБ 25 40 ПРВАК ЗЕМУНА

Да Голубовићи воле голубове, мој брат Светко и ја смо доказали, јер смо читав живот провели уз њих. Већ са осам година ја сам осетио љубав према тој племенитој птици. И данас после толико година са истим жаром гледам на српског високолетача, голуба који је заслужио све што један одгајивач може да му пружи. Када се осврнем на историју развоја ове расе голубова могу са задовољством да констатујем да сам дао свој допринос, тј. да сам лично, можда и игром случаја, учествовао у стварању једне линије голубова за коју су чули сви одгајивачи у Србији.

Све је почело 1955. године када сам од професора Златића добио текира. Професор је тог голуба донео из Крагујевца од голубара кога ја памтим као "поштара", који је радио у Београду, а кад је отишао у пензију одселио је за Крагујевац. Његовој деци је Златић предавао у школи "Нада Димић" у Земуну, и он му је дао тог текира. Ми смо у то време били клинци и назвали смо га Нишлија. Веровали или не, од тога голуба вуче порекло свих чувених земунских деветака, од којих је преко 100 званичних летача летело преко 10 сати. Све су то били синови и унуци Нишлије који је доказано, са више женки, створио најпарљивије линије голубова у Србији. Нишлија је био изузетно паметан голуб, силазач, код мене је летео и по снегу. Парио сам га прво са текирком Бате Радосављевића, старог предратног Београдског голубара и већ први млади су одмах летели преко 10 сати. Ја у то време нисам смео да се хвалим како лете да ме не би прозвали Бароном, јер су у то време земунски прваци били са четири сата. Следећа женка са којом је био у пару је чапарка Ивице Буквића, легенде земунског голубарства. Од њих сам добио арапа званог Гагарин. У време када је Гагарин слетео на месец, мој арап је летео цео дан и сишао у седам увече, а док смо га чекали Светко је тврдио да мора сићи ако га Руси не скину и тада га је крстио Гагарин.

1959. године због одласка у армију све моје голубове продајем Аци Тотрљи (Нишлију, Рогића, две карудијанке, шумску текирку и маторог арапа од Рогоша, старог земунског голубара). Договор је био да када се вратим из војске откупим моје голубове по истој цени, јер тада није било инфлације.

Дошла је 1961. година и по повратку из војске отишао сам код Аце са намером да их повратим. Дочекан сам са речима да нисам ни знао шта држим и да нема тих пара за које би их откупио, никада није хтео ни пиле да ми прода. Касније је маторог арапа продао Љуби Дијаматовићу, али ни он није желео да ми га прода. 1963. године, четири године после продаје арап ми се вратио - од Рогоша син. Ја сам га чувао до смрти и сахранио га у дворишту, а живео је 17 година.

Од Аце Тотрље текира је откупио Пековић Радоица - Зеја и уздигао своје голубарство, створивши линију Ћопа - деветака. Поред Зеје линије деветака су имали у то време и Окмажић Мирослав - Баћко и Дијаматовић Светозар - Бине. Бине је свог деветака добио од свог зета Тоше који га је набавио од Аце Тотрље. Парио га је на голубове од Пере Жаркова - Главоње и створио линију Бинетових деветака.

Може се рећи да су све те женке које су парене на Нишлију биле преко Моцике, предратног старог голубара, кума Славка Васиљевића из Београда, са којим је сарађивао и размењивао голубове.

Мени су остала три унука, Гагарин, лепи текир (од наудице) и једношпици (од терирке - гризлијеве). Та три унука од Нишлије су ми у једном дану сви летели преко 11 сати, наочиглед свих голубара из краја, Србе џудисте, Италијана и других.

1971. године сам се учланио у удружење ЈУ25 из Земуна, и званично после 23 године голубарења започео голубарски стаж.

МОЈИ РЕЗУЛТАТИ

1973. година сам направио свој први резултат, са 7 сати 7 минута сам заузео друго место за ЈУ25, а освојио и златну алку, плави шпицасти, са 9 сати 40 минута.

1975. године сам освојио четврто место у удружењу ЈУ25 са 6 сати 23 минута.

1976. године сам постигао свој највећи резултат 9 сати 11 минута и постао првак удружења ЈУ148 (ЈУ25 је остала секција типлераша), првак Земуна и заузео друго место на Првенству Србије.

Наставио сам са такмичењем тако да сам укупно постигао 14 резултата, од тога:

• преко 9 сати - 4 резултата
• преко 8 сати - 1 резултат
• преко 7 сати - 2 резултата
• преко 6 сати - 5 резултата
• преко 5 сати - 1 резултат
• преко 4 сата - 1 резултат

Од значајнијих резулта напоменуо бих:

• 1976. године ДРУГО МЕСТО - СРБИЈА са временом од 9 сати 11 минута
• 1976. године ПРВАК ЗЕМУНА са истим временом 9 сати 11 минута
• 1976. године ПРВАК ЈУ148 са истим временом 9 сати 11 минута
• 1977. године ПРВАК КУПА ЗЕМУНА са временом 9 сати 1 минут
• 1981. године ДРУГО МЕСТО - ЈУ148 са временом 8 сати 42 минута
• 1992. године ПРВАК ЈУ25 са временом 7 сати 32 минута

Посебно бих истакао да сам ЕКИПНИ ПОБЕДНИК ПРВЕНСТВА СРБИЈЕ за 1976. годину у саставу Белић Душко - Дућина 7 сати 41 минут, Месић Тома 9 сати 1 минут и Голубовић Слободан - Гоша 9 сати 11 минута.

Што се тиче овог резултата, имао сам голуба на 5 и 7 сати, а пет голубова је приказало врхунски лет:

• шимлер зелени 11 сати 28 минута
• плави дуз 11 сати 38 минута
• текир дуз 11 сати 41 минут
• плави дуз 11 сати 58 минута
• карудијан 12 сати 19 минута

што чини просек од 11 часова 48 минута, да је било отписа два голуба.

После 1992. године се нисам такмичио, али се нисам још опростио од такмичења, а досад сам освојио и две златне алке за најбоље летаче:

• 1973. године ПЛАВИ У ШПИЦЕВЕ лет 9 сати 40 минута за ЈУ25
• 1981. године ШАРЕНИ лет 10 сати 58 минута за ЈУ148

Моји голубови су у досадашњим такмичењима освојили 18 диплома за шампиона летача и 8 диплома за ванредног летача.

На крају бих рекао да сам поносан што сам, током свог дугог голубарског стажа, увек помагао младим снагама, и да ми је жао што данас нема младих голубара у Земуну - граду са изузетном голубарском традицијом.